Letras: Djordje Balasevic. Kako su zli dedaci razbucali proslavu godišnjice b.

Na godisnjici braka kod mog druga Jevrema
forsirala se muzika iz naseg vremena
i tocilo se vino iz raznih buradi
i radilo se sve sto treba da se uradi.

Al' nepoznati genije je kresnuo TV,
a bas je is'o dnevnik i pokvario nam sve.
I stado se poizvrtalo svud po patosu
i zacas smo skomolali k'o na parastosu.

Losa vest, pa jos sve puta sest, ola-la, prepotentni su sretni.
Vidim ja: bolje rat nego rad.
Ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad.

Zli dedaci su zauzeti novim samitom.
U, podigli su nosine, sav svet popalili.
A drugi organ ne bi digli ni dinamitom,
jer svoj su zadnji metak odavno opalili.

Dedaci, bolje igrajte sah, ola-la, impotentni su sretni.
Sledi im jos kalendar il' dva,
pa pakuju za oblake i momke kao ja.

Ta glupost s televizorom je bila teski kiks,
jer muzjaci su penili o vojnim silama,
a dame su se povukle da gledaju "Twin Peaks"
i niko vise nije slus'o starog Dylan-a.

Losa vest, pa jos sve puta sest, ola-la, prepotentni su sretni.
Vidim ja: bolje rat nego rad.
Al' ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad.

Dedaci, bolje igrajte sah, ola-la, impotentni su sretni.
Sledi im jos kalendar il' dva,
pa pakuju za oblake i momke kao ja.

Ola-la, slali su na gola ostrva.
E pa sta? Odlezali svoje robije.
Ola-la, plamen sipaju iz nozdrva.
Vidim ja, vabe narod da se pobije.
Ola-la, sanjam vijeca, sanjam skupstine.
E pa sta? Sanjam MUP-ovce i sabore.
Ola-la, nek me neko brzo ustine,
vidim ja, vuku me u svoje tabore.
Ola-la, profitiraju iz nereda.
E pa sta? Skrivaju se iza nacije.
Ola-la, niko nas u oci ne gleda.
Vidim ja...